Američki Buldozi su potomci starih Mastifa koji su poreklom iz Azije i koji su doneti u Evropu od strane nomada. Mastifi su odgajani jer je postojala potreba za psima koji mogu da savladaju veliki agresivni plen poput divljih veprova, medveda i divljih mački. Stari Mastifi su posedovali neverovatne borilačke sposobnosti i hrabrost.
Fenićanski trgovci su doneli lozu Mastifa u Englesku oko 800-te godine p.n.e. Kelti su uzgajali ove ogromne tigraste (brindle) i smeđe (brownish) pse i koristili ih za hvatanje goveda i divljih veprova. Danas Engleski Mastif i Bulmastif imaju sličnu boju ali do određenog stepena potiču od iste loze pasa.

Oko 400-te godine p.n.e. druga veoma tvrda loza Mastifa dolazi na Englesko ostrvo. Ovaj pas je nazvan Alaunt. Engleski farmeri i mesari su prvi u svetu pretvorili Alaunta u pravog radnog Buldoga. Nije isključeno da su u stvaranju Buldoga učestvovali i Mastifi koje su na Englesko ostrvo sa sobom doveli Rimski Osvajači mada ta teorija deluje prilicno hipotetički uzimajući u obzir da su i njihovi psi vukli korene od istih pasa sa istoka, starih Mastifa iz Azije? U srednjem veku radni Engleski Buldog je bio jedinstvena rasa sa selekcijom izraženom osobinom takozvanim “blokirajucim ugrizom”, što je bilo povezano isključivo sa hrabrošću psa a ne sa strukturalnim promenama u građi vilice. Pravi radni Buldog je imao sposobnost da stigne, uhvati i zadrži se na nosnom, obraznom ili vratnom delu velikih biljoždera, pas ne bi puštao životinju bez obzira koliko se životinja borila i pri tome nanosila povreda i bola psu.

Kroz srednji vek, Elizabetansko vreme i ranom periodu industrijalizma, Buldozi su služili za rutinsko hvatanje konja, goveda i divljih veprova. Uglavnom su bili pomagači mesara i farmera koji su ih cenili zbog njihove izdržljivosti, inteligencije, upornosti i iznad svega njihovih radnih sposobnosti. Organizovana su i odredena takmičenja za Buldoge u disciplinama savladivanja i obuzdavanja krupne stoke, Buldog je najcešće uspevao da savlada životinju snažnim ugrizom, životinja bi popustila i umirila se pre nego što bi uspela da nanese povrede psu. Bik, kada bi posustajao pred neumoljivim stiskom Buldoga spuštao bi glavu bliže zemlji da umanji bol koji mu nanosi pas i omogućavao Buldogu da ga odvuče u klanicu. Stari radni Buldog je takođe imao sposobnost da baci bika na zemlju snažnim uvrtanjem svoga tela, Buldog bi osetio trenutak kada Bik gubi ravnotežu i snažno ga povukao na tlo. Bilo je slučajeva kada su iskusni mesarski Buldozi od samo 40-tak kilograma težine obarali bikove teške i do 900 kilograma. Najčešći protivnik Engleskog Buldoga bio je bik ali je bio korišćen i u borbama protiv medveda, lavova i drugih divljih zveri. Ove organizovane borbe popularno su se zvali “mamci”. Buldozi koji su se koristili u ovim borbama bili su krupniji i teži od Buldoga koji su služili za hvatanje stoke. Za veće protivnike brzina nije bila presudna jer su borbe trajale relativno kratko, bilo kako bilo Engleski Buldog je preživeo surove okršaje sa drugim životinjama i postao najbolji borbeni pas toga vremena. 1835-te godine u Engleskoj su sva takmičenja vezana za borbe životinja zabranjena, jedino su borbe pasa nastavljene da se održavaju ilegalno do kraja 19-og veka. Kako su divlje zveri mogli da poseduju imućniji, tako su borbe pasa postale zabava najsiromašnijeg staleža, iz tog razloga su i psi koji su korišćeni u tu svrhu bili manjih dimenzija jer je manja životinja bila jeftinija za posedovanje.Rudari uglja u Stafordširskom regionu su ukrstili Engleskog Buldoga sa temperamentnim i agresivnim terijerima, istu kombinaciju su koristili odgajivači borbenih pasa širom Britanije tako da je u Birmingemu nastao Engleski Bulterijer a za njegovog tvorca smatra se James Hinks. Sličnim ukrštanjima su nastale i današnje rase Americki Stafordski Terijer, Stafordski Bulterijer i Americki Pit Bul Terijer. Vekovna težnja da se spoje snaga i upornost Buldoga sa oštrim temperamentom terijera je rezultirala više nego uspešnim rasama borbenih pasa koji su nastavili gladijatorsku tradiciju i do danas. Zbog donošenja zakona kojim su zabranjene borbe čistokrvni Buldozi postaju sve ređi u Engleskoj polovinom 19-og veka, oni su najcešce izvoženi u Ameriku gde su zajedno sa radnim Buldozima pronašli svoju namenu u bivšim Engleskim kolonijama. Jedan deo Buldoga je je iz Engleske uvezen u Nemačku, ti psi su učestvovali u stvaranju Boksera (Boxer). Sa ciljem da se stvori superioran pas čuvar Buldozi su ukrštani sa Mastifima, interesantne su činjenice da su prvi Bulmastifi bili bele boje ili šareni, ali su se kasnijim kombinacijama sa crnim i tigrastim primercima javile nijanse tamnijih boja dlake? Na kraju verovatno najinteresantnija rasa koja je nastala iz kombinacije radnog Engleskog Buldoga i Mopsa (Pug) je savremena forma Engleskog Buldoga, to je pas mirnog temperamenta i zdepastog tela, cilj stvaranja ovakve rase je bio idealan ljubimac a cena toga je bila izuzetna prefinjenost i neotpornost jedinki.

Bilo kako bilo današnji Engleski Buldog je jedan od simbola Engleske nacije kojim se oni ponose i pored njegovih nedostataka, savremeni tip je tipičan primer obrnutog darvinizma gde smo od snažnog, plodnog, otpornog i temperamentnog psa kakav je bio stari Engleski Buldog dobili suštu suprotnost u današnjoj formi Engleskog Buldoga. Pravi, izvorni radni Engleski Buldog je izumro u zemlji iz koje je potekao krajem 19-og veka. Srećom preživeo je u Americi, naročito se zadržao u planinskim oblastima i na ruralnom jugu. Buldozi su u Americi sačuvani od istrebljenja iz prostog razloga zato što su bili neophodni, ekstenzivan način stočarstva na ogromnim i teško pristupačnim prostranstvima na kojima nije bilo moguce efikasno kontrolisati stoku koja se slobodno kretala nametao je potrebu za psom koji je i stvoren za ovu namenu. Radni Engleski Buldog je ponovo postao nezamenljiv pomoćnik svakog farmera stočara.

Sada već Američki Buldog je u novoj sredini dobio i dodatnu funkciju, obzirom da su se tadašnja prostranstva još u potpunosti neistražene Amerike razlikovala od pitome Engleske iz koje je potekao, buldog dobija i funkciju zaštitinika stada i stočara od divljih predatora kao što su medvedi, kuguari i kojoti koji su bili česta pojava u brdskim delovima Amerike tog doba, i sa kojima se svakodnevno sa uspehom hvatao u koštac štiteći stado i gospodara. Na jugu i zapadu Amerike Buldog je u glavnom korišćen kao čuvar poseda. Postoje brojni istorijski podaci iz 19-tog veka i ranije o velikim plantažama na kojima su Buldozi držani kao čuvari, psi su bili vezani debelim lancima ili su puštani da patroliraju po posedu koji im je poveren na čuvanje, bili su ponos porodica sa juga i neumoljivi zaštitnici poseda i gospodara. Uticajem velikog broja faktora od kojih je najuticajniji bio fizičko razdvajanje populacije pasa u različitim sredinama i uslovima života rezultirao je pojavom različitih varijeteta unutar rase, svaki okrug je imao svoj naziv za Buldoga, navešćemo neke od imena koja su korišćena za ove pse, stari Engleski beli (Old English White),beli Engleski (White English),mocvarni Buldog (Swamp Bulldog),backwoods Bulldog,English Pit,Old Country White, i mnogi drugi lokalni nazivi za istu rasu pasa.
Krajem 1960-ih godina većina radnih Buldoga ne nestala sa ruralnog juga, to je bila posledica konsolidacije zemljišta od strane velikih poljoprivrednih preduzeća i nestajanja malih rančeva na kojima su psi korišćeni. Masovna proizvodnja i upotreba terenskih automobila omogućila je savremenim rančerima-stočarima da brzo i lako hvataju i premeštaju stoku bez pomoći pasa.

Tada je bilo izvesno da će radni Engleski Buldog nestati pred uticajem progresa. Na sreću, u to vreme se pojavljuje par posvećenih entuzijasta odgajivača Buldoga koji rasu bukvalno spašavaju od izumiranja. Jedan od entuzijasta odgajivača koji je zaslužan za opstanak rase je gospodin Džon D. Džonson iz Samervila u Američkoj državi Džordžija (John D. Johnson, Summerville, Georgia), Džonson se nakon dolaska iz rata 1945-e godine u potpunosti posvetio odgoju pasa što je bila tradicija u njegovoj porodici. Prvi koraci koje je Džonson napravio su bili skupljanje malobrojnih preostalih pasa po zabačenim planinskim mestima i ruralnom jugu, psi su sklonjeni od očiju javnosti i pokrenut je intezivan rad na uzgoju i vraćanju Buldoga na jug. Gospodin Džonson uzgaja danas Buldoge duže od bilo kog odgajivača na svetu, i danas u svojim 80-tim godinama ne odvaja se od svojih pasa, on je jedan od razloga zbog kog rasa postoji i danas, da nije bilo njegovog napora sigurno bi izumrli. Osim Džonsona važno mesto pripada i Alenu Skotu (Allen Scott), drugom velikom odgajivaču sa juga. Zahvaljujući njihovom radu, Buldog, rasa koja se dugo borila za svoj opstanak protiv velikog broja različitih neprijatelja uspela je da opstane. Danas ne možemo reći da je Američki Buldog direktni potomak radnog Engleskog Buldoga, iz prostog razloga jer je mali procenat krvi drugih rasa dodat u skorije vreme posebno 1970-tih godina u cilju poboljšanja performansi pasa?

Naime taj period se smatra kao prelomni period konsolidacije rase u današnjem obliku. Zbog ograničenog broja izvornih “Old English Whites” pasa morala su se primeniti ukrštanja da bi se obezbedila dovoljna raznovrsnost genetskog materijala potrebna za dalji opstanak rase, psi su u tim ukrštanjima korišteni su delimično potomci Engleskih Buldoga, Alaunta i drugih rasa Mastifa.

Principijelnim tvorcima današnjeg Americkog Buldoga se smatraju Džon D. Džonson i Alen Skot, i pored sličnih selekcijskih ciljeva ovih odgajivača, razvile su se dve prepoznatljive loze (krvne linije). Ove dve linije odgajivači cesto nazivaju tipovima, tako da razlikujemo pse u Džonsonovom, odnosno Skotovom tipu. Džonsonov tip Buldoga je krupniji i robusniji, šireg grudnog koša i snažnijeg skeleta, lobanja je šira, njuška kraća sa izraženim predgrizom, izražene su takozvane pruge po licu i viseće usne. Džonson tip Buldoga citiram treba da liči na atletskog građenog belog Bulmastifa.Ovaj tip odgajivači nazivaju još i Ridžensi(Regenci) i Buli(Bully) tip Američkog Buldoga. Skotov tip Buldoga je nešto lakše građe u poređenju sa Džonsonovim tipom. Skotov tip Buldoga, citiram, izgleda kao veliki beli Pit Bull. Ova dva tipa osim razlika u konstituciji razlikuju se i po temperamentu i fizičkim karakteristikama. Džonsonovi psi su potomci Buldoga sa plantaža koji su držani kao dvorišni psi čuvari na starom jugu. Atletska Skot loza potiče od pasa za hvatanje stoke i divljih veprova, oni se i danas koriste u lovu na divlje svinje koji je tradicionalan na Američkom jugu i srednjem zapadu, retki stočari i danas koriste Buldoga za hvatanje stoke ali to više poprima tradicionalno sportski običaj nego realnu potrebu, ovakav vid korišcenja psa zahteva ekstremne fizičke napore, a gde je napor tu je i adrenalin tako da ce zaljubljenicima u radne pse Skotov tip uvek biti interesantan, drugi manje ekstreman sport je takozvani pooling gde se psi takmiče u vuči tereta, u ovoj disciplini tip psa nije bitan, takmičari su podeljeni u kategorije i postoje precizna pravila kao u svakom sportu. Zbog svojih karakteristika sitnija Skot loza se naziva još i Performance (u prevodu psi sa odličnim performansama).

Rasa tokom 1970-tih i 1980-tih doživljava ponovo veliku ekspanziju u Americi. Američki Buldog je ponovo jedna od najatraktivnijih rasa, a naročito veliko interesovanje za ovom rasom je u Evropi. Pragmatičnost, lepota i svestranost izdvaja ovu rasu iznad ostalih i budi interesovanje, Američki Buldog dnas je svestrano upotrebljiv pas stabilnog karaktera sklon disciplini, rasa je sa izraženim reproduktivnim sposobnostima i otpornošću prema bolestima i klimatskim uslovima, Američki Buldog se danas uzgaja na svim kontinentima, on je lovac, službeni pas, čuvar i ljubimac. Savremeni nacin života odredio je da većina pasa danas imaju svojstvo ljubimaca, tako da danas Američkog Buldoga srećemo najčešce na izložbama u lepoti, jedan broj Buldoga i danas brani čast predaka kao radni pas ili neumoljivi čuvar što su mu i bile prvobitne namene. Postoje podaci iz skorije prošlosti da se psi koriste kao službeni psi u vojsci i policiji ali je dovedena u pitanje efikasnost Buldoga u noćnim uslovima rada obzirom na boju njihove dlake i praktičnih potreba da ostanu ne primećeni u mraku. Istorija govori mnogo o jednoj rasi ali skoro je neverovatan broj kontradiktornosti kada su u pitanju karakterne osobine Američkog Buldoga, toliko snažna individua kao što je Buldog sa druge strane je izuzetno “mek” u pogledu dresure i nežan prema vlasniku a naročito pema deci, staložen i tolerantan prema svakoj provokaciji ova velika maza je sposobna da savlada divljeg vepra i da bude najbolji ortak vašem klincu.